Glumila je u hit seriji i bila na vrhuncu slave, nakon čega 5 godina niko nije želeo da radi s njom: Priča naše glumice dokazuje koliko je njen poziv okrutan

Pre nego što je postala lice koje je nedeljom uveče ispunjavalo televizijske ekrane u hit seriji Pozorište u kući, Olga Ivanović bila je jedna od onih žena koje su nekoliko puta skrenule sa planirane rute i baš zato stigle tamo gde su najviše pripadale.

Rođena 1921. godine u Horgošu, Olga je prvo zakucala na vrata medicine. U Beograd je došla s belim mantilom u viziji, ali ju je Drugi svetski rat zatekao i rasporedio kao bolničarku. To iskustvo, kako će kasnije reći, ostavilo je dubok trag i odbilo je od sveta bolesti, krvi i tišine.

“Nisam glumica – ja sam amater s upornošću”

Po povratku u Beograd, nije odmah znala kuda da krene. Pomalo zaražena scenom još iz amaterskih dana, pokušala je da se priključi tadašnjem amaterskom pozorištu „Lola Ribar“. Odbijena je. I upravo tada se, kako je sama rekla, nešto prelomilo: umesto da je obeshrabri, ta odbijenost je zapalila inat koji se ne gasi lako.

Iako joj je prvi pokušaj na audiciji Narodnog pozorišta prošao uz “gafove”, samouverene rečenice i jednu otvorenu knjigu pred nosom Velibora Gligorića, Olga nije odustala. Drugi pokušaj bio je uspešan — i tako je počeo jedan dugi, šaren, ne uvek lak ali beskrajno živopisni glumački put.

Zavese, brakovi i monolozi

U životu nije bila dramatična koliko su to bile njene uloge. Udavala se dva puta, dobila dva sina, i jednom rekla da je „niko nikada nije prosio, stvari su se samo – desile.“ Delovalo je kao da ni privatni život nije režiran, već odigran iz srca i trenutka.

Na sceni je briljirala u pozorištu, na filmu i televiziji, ali ironija glumačkog sveta je ta da te jedan veliki lik može i zacementirati. Tako je uloga gospođe Nikolajević iz „Pozorišta u kući“, koju su svi obožavali, njoj donela i slavu i – pauzu.

„Pet godina nakon toga nisam dobila nijednu ulogu. Ljudi su me poistovetili sa Snežanom. Kao da ništa drugo više nisam znala.“

Gluma, u hit seriji, trag veći od uloge

Olga Ivanović je bila više od lika iz sitkoma. Bila je žena koja se izborila za sebe u vremenu koje nije bilo naklonjeno ni ženama, ni umetnicama, ni upornim dušama koje ne pristaju na „ne može“. Bila je glumica koja se naučila da voli svoj poziv ne iz glamura, već iz mogućnosti da tragediju igra, a ne proživljava.

„U bolnici sam doživljavala pravi život. Tamo nije bilo buđenja. A ovde sam mogla na sceni da igram tragedije i da se, kad padne zavesa, vratim kao običan čovek.“

Olga nas je napustila 2001. godine, daleko od svetala scene, ali ne i iz sećanja publike. Njen život je bio upravo ono što gluma treba da bude – velika drama u više činova, sa svim nesavršenostima koje je učinile savršeno – ljudskom.