Mesto koje nećete videti, ma koliko zurili u njega: Gde se nalazi jedini zaista nevidljivi deo Beograda

U samom srcu najelitnijeg dela Beograda, na mestu koje ni najradoznalije oči ne mogu lako dosegnuti, smeštena je jedna od najvećih beogradskih misterija. Iako se zna šta se tamo nalazi, ono što ostaje sakriveno jeste pogled. Jer, čak i ako tačno znate gde da tražite – nećete videti ništa.

Na južnoj padini Dedinja, tik uz Topčiderski park, nalazi se kompleks koji više podseća na mit nego na stvarno mesto: Dom garde, Komanda za obuku, letnja dvorana, i zdanje nekadašnjeg komandanta Kraljeve garde. Ova zona, obavijena šumom i tišinom, prostire se na prostoru koji je nedodirljiv svakom prolazniku, piše Kaldrma.

Možda ćete joj se najviše približiti šetnjom Ulicom Teodora Drajzera. Ali i tu – ništa. Fotografisanje je strogo zabranjeno, a pogled – gotovo nemoguć. Čak ni iz Bulevara patrijarha Pavla ne može se mnogo naslutiti. Kao da je sve zamišljeno da ostane skriveno.

Ako se kojim slučajem nađete u restoranu “Knežev lad”, možda vam se učini da ste na korak od te druge strane. Možda čak ugledate neko lice iz “unutrašnjeg sveta” – ali sve ostaje na tome.

Zašto je baš ovaj deo Topčidera toliko važan da ostaje nevidljiv?

Blizina dvorskog kompleksa na Dedinju otkriva deo odgovora. Ova zona oduvek je bila vojni i politički vrh – elitni vojni kompleks koji je nekada pripadao Kraljevskoj gardi. Centralno mesto zauzima impozantni Dom garde, podignut 1926. godine, koji i danas odiše duhom nekadašnjeg sjaja.

Tu su nekada bili balovi, prijemi, salon kralja i kraljice… Jedan raskošni venecijanski luster krasio je svečanu salu, dok nije stradao od detonacije NATO bombe. Ukraden tokom Drugog svetskog rata, pronađen u Bugarskoj, vraćen kući – da bi na kraju bio razoren eksplozijom. Njegova sudbina kao da simbolično odražava sve kroz šta je ovo mesto prošlo.

Kompleks i danas ima vojnu funkciju – Dom garde, Komanda za obuku, Inspektorat odbrane, Peti bataljon vojne policije. Nekadašnji Gardijski park, sa fontanom i beogradskim palmama koje su zimi unosili u staklenik, sada živi samo na starim fotografijama.

Nekad su tu radili berberi, frizeri, ugostitelji, baštovani. Danas je većina tih pomoćnih zgrada nestala, ali letnja dvorana i dalje stoji, kao i poseban aneks i stara električna centrala.

Ovde je nekad bio centar kraljevske moći, a danas – elitni vojni svet zatvoren za javnost. Možda najnevidljiviji deo Beograda – i upravo zato jedan od najvažnijih.